| |
ИНТЕРВЈУ ДИРЕКТОРА БЕЗБЕДНОСНО-ИНФОРМАТИВНЕ АГЕНЦИЈЕ ОБЈАВЉЕН У
НЕДЕЉНОМ ТЕЛЕГРАФУ БРОЈ 504 ОД 21.12.2005. ГОДИНЕ
УВЛАЧЕ НАС У ПОЛИТИЧКЕ ОБРАЧУНЕ
У београдским медијима последњих недеља појавило се више написа и
информација у којима се тврдило да српска тајна полиција прислушкује
чланове Народне скупштине Србије. Огласили су се и поједини
страначки лидери, тврдећи да су жртве БИА. А затим је уследио талас
захтева да се Безбедносно-информативна агенција распусти.
У интервјуу за НТ директор наше тајне полиције Раде Булатовић, на
директно питање да ли је БИА прислушкивала српске посланике, каже:
- Ти написи су тотално неистинити. Реч је о потпуној измишљотини
групе људи који шире страх од тајне службе, и који таквим
смицалицама и кампањама покушавају да се истакну или нађу своје
место на јавној сцени. Одговорно тврдима да БИА не прислушкује
народне посланике, ниједног од њих 250 нити ће их икад прислушкивати.
Служба не прислушкује ни припаднике те неке фамозне Групе 22. Издали
смо тим поводом званично саопштење и демановали такве написе, али
смо били и приморани, због потребе да кажемо истину, да тужилаштву
поднесемо захтев за подизање кривичне пријаве због узнемиравања
јавности и ширења неистина.
* Колико решења годишње БИА добије од надлежног суда као дозволу за
тајно прислушкивање људи? Кога све БИА прислушкује?
- Годишње добијамо минимум потребних дозвола за примену овог метода
рада. Нагласио бих и да их добијамо знатно мање него у протеклом
периоду. Прислушкујемо људе који долазе у сукоб са законом и оне
који угрожавају националну безбедност.
* Појавила се и теза да настављате континуитет РДБ, односно СДБ, и
да се понашате као репресивни државни орган. Због тога је јавно
предложено да се решите старих кадрова и примите потпуно нове људе.
- Ми смо специфична државна институција, која у једном свом делу, на
пример у методама рада, одржава континуитет са бившим службама
државне безбедности. После 2002. године у БИА је направљен озбиљан
дисконтинуитет с бившом службом и кадровима, али и са објектима и
методама нашег рада. Познато је да је БИА из свог рада избацила, на
пример, категорије унутрашњих и политичких непријатеља, политичких
емиграната и дисидената. И да је Историјском архиву предала све
документе и досијее о људима која су последњих деценија политички
прогоњени у Србији.
* Али је задржала и кадрове и методологију рада од Титове Удбе до
Милошећевог Ресора и ДОС-ове Службе државне безбедности?
- БИА није продавница брзе хране, па да се нова генерација
инспектора припреми за један дан или за месец. Да би се створио само
један инспектор тајне службе, и то почетник, потребно је три до пет
година. Зато имамо још старих кадрова. Али, не треба заборавити да
има и много нових људи. За ових годину и по, колико сам директор,
Агенцију је напустило око 25 одсто запослених. Добар део отишао је
из службе пре мене, током 2002. и 2003. године. У међувремену смо
запослили 150 нових људи, од чега 100 с факултетском дипломом. Сви
они данас раде на оперативним пословима.
* Колико је БИА партијска полиција, а колико тајна служба која
грађане и земљу штити од страних агентура и међународног тероризма?
- Не знам откуд у јавности утисак да је БИА партијска полиција. У
последњих годину и по није утицала на унутрашња политичка догађања.
Она је у функцији заштите свих грађана Србије и националне
безбедности. То што неки људи тврде да је БИА полиција која прогони
свој народ, последица је употребе флоскула из бивших времена или,
пак, потребе да неки лидери, који су изгубили кредибилитет, створе
себи нову политичку позицију. Ако су њихове тврдње знак да је БИА
снажна, онда је то добро. Ипак, мислим да је то више знак
неодговорног јавног иступања неких политичара и самозваних
аналитичара безбедности, који нас увлаче у своје политичке обрачуне.
* Влада убеђење да БИА више прогања него што штити грађане?
- Агенција није била спремна да се јавно брани од старе навике да се
народ плаши тајном службом. Признајем да смо можда били мало
затворени за јавност, али се трудимо да то променимо. Све већи број
грађана нам се јавља и износи своје примедбе и предлоге.
* И шта наши људи дојављују тајној полицији?
- Ништа посебно, тачније ништа што је од великог значаја за рад БИА.
Овај телефонски број је за сада у експерименталној фази рада и
грађани још нису навикли коју врсту информација треба да нам
достављају. Углавном пријављују криминалне радње и криминалце, који
су у надлежности МУП.
* У извештајима које дајете скупштинском Одбору за безбедност нема
много података о томе колико је страних шпијуна БИА открила,
спречила да раде или ухапсила у Србији?
- Тај сектор рада је, према прописима, тајна. Ипак, наше процене
показују да су активности страних служби овде у последње време
интензивиране, али не онолико колико се често у јавности тврди и
преувеличава. Последњих месеци није било озбиљнијег удара страних
агентура на безбедност Србије, нити је БИА спроводила акције
откривања и хапшења страних агената.
* Да ли стране службе дестабилизују Србију, на пример, кроз
намештање и иницирање различитих афера или сукоба на нашој
политичкој сцени?
- Не толико колико се неким људима, који јавно преувеличавају значај
страног фактора у Србији, чини, или колико желе да тога буде. Тешко
се ослобађамо уврежених предрасуда да све што нам се дешава долази
из страних шпијунских кухиња. Стално ширимо фаму о светским заверама.
* Да ли и колико БИА, у циљу заштите националне безбедности,
сарађује са страним агенцијама и службама?
- БИА тесно сарађује са чак 46 страних служби на пословима сузбијања
међународног тероризма и организованог криминала. Извели смо више
врста заједничких акција против терориста и међународних криминалаца,
а најважнија је била операција хватања Абдемахмуда Бушара, сарадника
Ал каиде из Шпаније. Наша агенција је оцењена као стабилизатор
безбедносног стања на Балкану. Уосталом, свима је јасно да без такве
међународне сарадње тајних служби данас ниједна земља не може да
буде безбедна.
* Замерено је да није БИА ухапсила Бушара, већ да је то урадио један
савесни бркати позорник из воза?
- Па баш у томе да је обичан позорник способан да открије и ухапси
опасног терористу и јесте поента функционисања изграђеног система
безбедности! Безбедност наше земље почиње од границе. У БИА смо
имали сазања о транзитном кретању припадника Ал каиде кроз Србију.
* Често се у међународним институтима за безбедност и НАТО говори да
је БиХ један од јатака исламских терориста, који имају уточишће и на
Космету. Колико су такве информације тачне?
- Углавном су тачне. Недавно је у БиХ ухапшена група међународних
терориста која је имала одређене везе у Санџаку и на Космету.
Међутим, поред БИА, о тој копчи која спаја исламисте у БиХ и
појединим деловима Србије брину и међународне снаге безбедности.
Зато не очекујем да ће та веза јачати.
* Кад је покушан атентат на Вука Драшковића, појединци из РДБ Србије
су говорили да служба треба да елиминише неке албанске терористе и
сараднике. У последње време, опет, говори се о деловању албанског
лобија у Београду. Какве су процене, шта ће се дешавати на Космету и
југу Србије кад почну преговори у Бечу?
- Не желим да коментаришем рад РДБ, јер у то време нисам био у
Београду. У престоници данас нема никаквих проблема са Албанцима.
Немамо сазнања о деловању неког националистичког албанског лобија.
Процене су да ће почетак преговора довести до затегнуте атмосфере и
на Космету и на југу Србије. На Космету, међутим, међународне снаге
држе ситуацију у својим рукама, а стање на југу Србије је стабилно.
Није било никаквих међунационалних инцидената или ексцеса. БИА је на
том простору открила и запленила велике количине старог и закопаног
оружја и муниције, и тако смањила ризик од његове употребе.
* Ипак, у самом центру Београда било је покушаја постављања
експлозивних направа испред Председништва Србије или на аеродрому.
Како се БИА бори против таквих случајева тзв. унутрашњег терора?
- Превентивна контрадиверзиона заштита, посебно високих државних
функционера, у надлежности је БИА. Нисмо дошли до сазнања или
процена о озбиљној угрожености, не само председника или премијера,
већ и осталих високих представника државе. Постојала је само једна
озбиљна претња једном од министара, али смо је елиминисали.
Генерално гледано, наши функционери су безбедни и ниједан од њих
није лично угрожен. Безбедне су и друге јавне и истакнуте личности.
Тај унутрашњи терор, како сте га назвали, потпуно је сасечен.
Разрешили смо готово све случајеве ликвидација у Србији. После
убиства Бате Булатовића, секретара ФС СЦГ, није било ниједне тајне
ликвидације у Србији, што говори о њеној стабилности.
* Приликом последње посете Београду, хашки тужилац Карла дел Понте
интересовала се за Ратка Младића и Горана Хаџића. Министар полиције
Драган Јочић рекао је да МУП непрестано трага за њима. А БИА?
- Могу само да кажем да трагање за оптуженима за ратне злочине, па и
Младићем и Хаџићем, спада у наше надлежности и извршењу тог задатка
дајемо пуни допринос. БИА о томе уредно извештава Владу Србије и
друге државне органе.
* У српској штампи појавили су се написи да је и БИА на неки начин
поларизована кад је реч о сарадњи с Хашким трибуналом. Наиме, да
једна струја у БИА покушава да лоцира и ухапси Младића и Караџића, а
друга да их заштити?
- То је још једна од потпуно неистинитих теза о БИА: Агенција и сви
запослени поступају јединствено, професионално и без икаквих ограда
кад је реч о извршавању свих законских обавеза, па и оних везаних за
Хашки трибунал.
* У Војводини смо се током године суочили прво с међунационалним
ексцесима, а потом и с деловањем неонациста. Зашто нисте упозорили
државни и политички врх да ће доћи до ескалације међунационалних
сукоба у Покрајини?
- Пратили смо сваки инцидент који се догодио у Војводини и закључили
да није дошло до ескалације националлизма. Ако је судити по броју
међунационалних ексцеса, који није ни већи, нити су случајеви тежи
него протеклих година, стање у Војводини је безбедно. И нема
никаквих назнака да може да дође до нарушавања међунационалних
односа. Ни екстремисти, који су били предмет пажње како БИА, тако и
неких међународних фактора, нису толико јаки и опасни да би могли да
угрозе безбедност.
* Има тврдњи да су, на пример, неонацисти у Војводини активирани
споља, од страних агентура, и да је зато БИА реаговала и направила
листу свих чланова ових групација?
- Нису гурнути споља, нити је БИА зато направила листу припадника
неонацистичких групација. Екстремисти свих врста, па и ови с крајње
деснице, предмет су интересовања и јавне и тајне полиције. Нисмо
према њима предузимали никакве посебне акције.
* Шта предвиђа нацрт закона о стављању на увид досијеа служби
безбедности? Како ће се спречити евентуалне злоупотребе, пре свега
политичке, ових досијеа и "цурење" информација из њих у јавност?
- Према нашем предлогу закона, досијеи би се предали Архиву Србије,
а закон би требало да онемогући било какву злоупотребу података.
Сматрамо да се подразумева да, осим за личну употребу од стране лица
која су у питању, ови подаци могу бити коришћени само у научне сврхе.
* Србија се налази у периоду великих одлука: о статусу Државне
заједнице и Космета, о захтеву да се промени статус Војводине ...
Колико ће све ово утицати на дестабилизацију Србије?
- Све зависи од тога како ће се ти процеси одвијати, у каквом духу и
у каквим околностима. Ако се питања буду решавала на демократски
начин, безбедност Србије неће бити угрожена, а ако ови процеси изађу
из демократског оквира, могу да постану потенцијална опасност.
Србија је данас безбедносно стабилна и сигурна земља, то су
потврдили и многи посленици међународне заједнице. Људи из ММФ
званично су потврдили да је Србија сигурна за стране инвестиције,
проток капитала и кретање. То значи да је способна и да се носи са
евентуалним безбедносним ризицима.
ДИРЕКТОР БЕЗ ЗАМЕНИКА
* Каква је структура руководилаца у Агенцији и ко су Вам најближи
сарадници?
- Моји најближи сарадници су двојица специјалних саветника. Први,
господин Свето Копривица, задужен је за контраобавештајни рад и
антитероризам. Дугогодишњи је радник Службе и дипломирани економиста,
док је други, Раденко Новаковић, дипломирани правник, задужен за
обавештајни рад, односно прикупљање информација политичке, економске,
безбедносне и друге природе, које се односе на страни фактор, а од
значаја су за безбедност Србије. И он је дугогодишњи оперативац
службе. Обојица су часни људи, без мрље у каријери. По формацији,
немам помоћнике, али имам заменика, за којим тренутно трагамо. То
радно место у БИА је упражњено из више разлога, али радимо на томе
да мој заменик буде неко од искуснијих оперативаца из Агенције.
* И пре неколико дана у Пожаревцу је ухапшен радник БИА под оптужбом
за кривично дело изнуђивања. Да ли је Агенција почела да се
обрачунава с корупцијом у својим редовима и на који начин?
- Агенција се одлучно обрачунава с таквим појавама. У овом случају
ради се о инструктору гађања из ватреног оружја коме је, одмах по
пријему обавештења о учињеном кривичном делу, изречена казна
престанка радног односа. БИА је саставни део друштва, па и у њој има
појединаца који су чинили разна кривична дела. Додуше, број таквих
људи у Агенцији је јако мали, али смо проценили да је и то опасно.
Сви ти људи су кривично гоњени и одстрањени из БИА, што, морам да
признам, раније није био случај.
ИМА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА, АЛИ НИЈЕ СВЕМОЋАН
* Колико БИА помаже полицији и правосуђу да се разреше случајеви
убиства Славка Ћурувије и Милана Пантића, за који се тврди да су
жртве саме тајне службе, односно организованог криминала?
- Све информације које добија о свим врстама криминала, а посебно о
убиствима, БИА одмах уступа МУП Србије. Сви документи који су били у
поседу БИА, а односе се на активност РДБ у случају Ћурувија, такође
су предати полицији, односно УБПОК. С тих докумената скинуте су
ознаке државне тајне. БИА ништа није задржала за себе, па самим тим
ни покушала да заташка случај. УБПОК сад истражује да ли убиство
Славка Ћурувије може да се доведе у везу с појединим припадницима
РДБ.
* Јавно се причало да су БИА и УБПОК једно време били у сукобу око
надлежности у неким случајевима истраге?
- Не знам шта је било пре мог доласка у Агенцију, али тврдим да
немамо никакве неспоразуме с колегама из Управе за борбу против
организованог криминала МУП. Чак 95 одсто сазнања, информација и
материјала које сакупимо о свим врстама криминала у Србији,
предајемо УБПОК. БИА извршава свој део задатка, па нема никакве
потребе за суревњивошћу, сујетама, сукобима или неспоразумима. Имамо
одличну сарадњу и са Управом криминалистичке полиције, као и са
читавим МУП. Одлично сарађујемо и са Агенцијом за националну
безбедност Црне Горе. С њима водимо заједничку битку против
организованог криминала који нам отуда у Србију убацује дрогу,
украдене аутомобиле и илегалне мигранте.
* На ком сте предмету последњи пут сарађивали са УБПОК и каква је
процена БИА о стању у организованом криминалу у Србији данас?
- Заједно смо радили случај подмићивања судије Врховног суда. Према
нашим проценама, организовани криминал је и данас доста снажан у
Србији, али није више свемоћан, јер нема упориште у неким политичким
структурама. А организовани криминал без политичара на дуже стазе
може само да слаби, никако да јача.
СВЕ ОДЛУКЕ ИДУ ИЗ БЕОГРАДА
* Какав је данас организациона шема БИА?
- То, као и наш буџет, није никаква тајна за јавност. БИА има
централну дирекцију у Београду, у којој се налази девет управа,
образовни центар, Институт безбедности и центар везе. Уз то имамо и
16 подружних центара у свим већим градовима Србије. Највећи су у
Новом Саду и Нишу.
* Каква је координација руковођења између дирекције у Београду и
центара у унутрашњости? Стиче се утисак да у провинцији можда има
људи из службе који "раде" за локалну власт или поједине странке и
политичаре?
- БИА је републичка институција, повезана директно с Владом Србије,
а сви наши подручни центри везани су директно за Београд. То значи
да немају никакве везе са органима локалне власти, странкама или
политичарима. У налозима по којима раде, координација центра и
подружница, као и њихова контрола, спроводи се директно, тако да
припадници БИА не могу да раде мимо онога што се одлучи у Београду.
Није било случајева да је неко из службе "радио" на своју руку, а у
корист интереса неке странке или политичара. БИА је потпуно
деполитизована. По закону, њени припадници не смеју да буду чланови
политичких партија. Ја, као директор, нисам члан ниједне странке,
нити сам био у ЈУЛ, како су неки тврдили. Један од главних услова за
пријем у службу јесте да кандидат буде ванстраначка личност.
НИКО ИЗ ВЛАДЕ МЕ НЕ ПРОЗИВА
* Које врсте притисака као први човек српске тајне полиције трпите?
Да ли притисак чланова Владе, или можда посланика, или медија?
- Ниједан члан Владе Србије никад ме није позвао да ме било шта пита
или ми било шта сугерише, а да је то мимо мојих законских овлашћења.
Нисам никад осетио ни притисак политичара или народних посланика.
Трпим једино притисак самозваних аналитичара безбедности и неких
медија, који објављују неаргументоване написе о раду БИА и мом
наводном политичком ангажману. Међу њима има људи који позивају на
распуштање и гашење Безбедносно-информативне агенције, с тезом да се
то већ догодило у неким земљама, што уопште није тачно. По мени, то
је удар на нашу службу безбедности.
* Где ћете после истека мандата директора БИА наставити
професионалну каријеру?
- После БИА, себе опет видим у дипломатији!
|
|