|
У доба
парламентаризма и уставне монархије, појава страначких
подела унутар полицијског система била је, међутим,
неизбежна. Да би превладао ту тешкоћу и поново стекао
пуну контролу над системом безбедности, краљ Александар
Обреновић је одлучио да оснује посебан инструмент
заштите.
По усвајању
Закона о формирању Одељења за поверљиве полицијске
послове, 17. октобра 1899. године, створено је Одељење
за поверљиве полицијске послове у оквиру Министарства
унутрашњих дела. Ово одељење је поставило окосницу нове
безбедносне структуре.
Послови
поверљиве природе су сасвим издвојени и стављени под
надлежност начелника Поверљивог одељења, непосредно
одговорног министру унутрашњих дела и самом краљу.
Између два
светска рата (1918-1941)
По окончању
Првог светског рата, један од првих задатака органа
власти Краљевине било је успостављање ефикасног
обавештајно-безбедносног система који се може одупрети
свим унутрашњим и спољним претњама.
Указом
регента Александра Карађорђевића, 20.децембра 1918.
године, образује се министарски савет (Влада) у чијем је
оквиру и Министарство унутрашњих послова, у чијој су
надлежности били и послови државне безбедности.
Од 1920.
године, послови државне безбедности прелазе у надлежност
новооснованог Одељења за државну заштиту у оквиру
Министарства унутрасшњих послова.
Оваква
организација је остала све до 1929. године, када је
донет Зако о унутрашњој управи, који је Министарство
унутрашњих послова подељено у две организационе
јединице:
1.
Дирекцију јавне безбедности, са четири одељења:
-
административно;
- кривична
полиција;
-
саобраћајна полиција;
- техничка
полиција.
2.
Дирекцију националне безбедности, са три одељења:
-
политичко, руководилац Одељења;
-
специјално-обавештајно и за државну заштиту;
- одељење
специјалне безбедности.
Политичко
одељење је представљало Централу полиције, са задатком
да сузбија активност политичких противника режима,
посебно активност организација које су деловале са левих
позиција.
Специјално
обавештајно одељење је било одговорно за послове из
домена контраобавештајног рада.
Одељење
специјалне безбедности је било одговорно за евиденције
лица од значаја за националну безбедност. Бавило се
организацијом аналитичких послова и у свом саставу је
имало Централну картотеку.
|
